Današnjica nam je postala igra na sreću. Ne treba vam Loto da bi ste ostvarili gubitak. Svaka kupovina u koju odete pretvara se u kolo sreće. Kakav proizvod kupujemo? Da li mu je istekao rok? Da li je bakteriološki ispravan? Kako je napravljen? Da li je pekaru ispao hljeb na prljav pod? Ili gdje se drži meso u ćevabdžinici? Kako li su uhranjene životinje i čime da bi imali onoliki masakr u hladnjačama supermarketa? Sigurno nisu svi ti silni pilići kljucali travke po livadi.

Svaki put kada kupujete možete se zapitati: čime li ću sada da se zarazim i kakvo smeće ću sada da pojedem? Kupovina je postala kao da birate hranu iz kontejnera za smeće. Samo što nije propala, nego izgleda prelijepo, našminkano, samo za vaše oko i uredno poslagana po policama.

Prije nekoliko dana, kupila sam jabuku, misleći da unesem koji vitamin u organizam. Ostala sam zatečena. Naizgled prelijepa jabuka, neoštećena, u kojoj nije bilo nikakvog crvića, nije imala sjemenki. Ja sam navikla da jedem jabuku iz čije ću sredine da izvadim sjemenke. Naučili su me u školi da jabuka ima sjemenke. Ali ova...ne. Pitam se iz čega li je nastala?

Veliki crveni paradajz može sedmicama da stoji, a da ne počne trunuti. Ustvari, čak ni da postane mekši. Morala sam kupiti mesarsku sataru da bi mogla da savladam njegovo tvrdo srce. Na tržistu bi se trebao pojaviti osvježivač prostorija sa mirisom paradajza. Namirišemo prostor i tako stvorimo potpuni ambijent i ugođaj za konzumiranje salate od paradajza (nakon što savladamo ovog nepobjedivog heroja hrabrog srca).

Odete da kupite kilogram krompira. Prodavačica stavi jedan krompir na vagu i kaže: Malo je jače, jel' može? Sve je uzgojeno na silu i na brzinu. Sve je prepuno pesticida i drugih hemikalija, kojima ne znamo ni ime pročitati. Zapitajte se kakvo li je to voće i povrće, u koje crva, ni puškom ne možete natjerati? Uskoro ćemo se svi voditi sloganom: Organska hrano, rado te se sjećam. A zaposlenje tražiti kroz njen uzgoj.

Ne želim egzotiku manga, kiwano, ljubičaste mahune ili žuti patlidžan, želim da kući ponesem kesu naninih crvavih jabuka i sitnih šljiva. Ne želim da mi djeca u školi uče o nekoj drugoj morfologiji plodova. Želim da komšijama ide voda na usta od mirisa, dok pravim ručak. I ne želim da okus lubenice osjetim samo ako uzmem žvakaću gumu.

Ne želim da igram na sreću kad god odem u kupovinu. Želim da imam siguran zgoditak.

NAPOMENA: Tekst je vlasništvo autora i Centra za edukaciju i obrazovanje. Nije dozvoljena distribucija i korištenje ovog teksta, ili njegovih dijelova, bez dozvole autora i uz obavezno navođenje izvora.